Struktura Evrolige 2026/27: licence, format takmičenja i put do Fajnal fora

Evroliga 2026/27: dvadeset klubova, 38 kola i sistem koji ne liči ni na jednu ligu

Ko je odrastao uz Kup šampiona, finale u Solunu i generaciju Dejana Bodiroge, lako će primetiti koliko se evropska klupska košarka promenila. Današnja evroliga košarka ne funkcioniše kao klasično takmičenje sa kvalifikacijama i ispadanjem. U pitanju je poluzatvorena liga koja je po organizaciji bliža NBA modelu nego fudbalskoj Ligi šampiona. Zato razumevanje strukture nije samo pitanje opšte kulture. Od formata direktno zavise raspored, umor ekipa i vrednost svake pobede na tabeli, pa samim tim i kvote.

U sezoni 2026/27 učestvuje 20 klubova, kao i prethodne godine. Jedina promena u sastavu je dolazak Bešiktaša umesto Monaka. Svaki tim odigra 38 utakmica regularnog dela, po dve protiv svakog rivala, jednom kao domaćin i jednom kao gost. Takmičenje počinje 24. septembra 2026, a regularni deo se završava 16. aprila 2027. Za navijače Partizana i Crvene zvezde to znači sedam meseci u kojima Beograd gotovo svake nedelje dočekuje ili ispraća evropskog protivnika.

Zatvoreni sistem: ko ima trajno mesto, a ko igra na osnovu ugovora

Suština evroligaškog modela jeste podela između klubova koji su akcionari lige i imaju dugoročne licence i onih koji mesto dobijaju na ograničen period. Klubovi sa trajnom licencom, među kojima su tradicionalno Real Madrid, Barselona, Olimpijakos, Panatinaikos i Fenerbahče, ne strahuju od ispadanja bez obzira na lošu sezonu. Ostatak lige popunjavaju timovi sa višegodišnjim ugovorima i klubovi koji ulaze preko godišnjih pozivnica ili plasmana iz Evrokupa.

Gde su tu Partizan i Crvena zvezda

Oko statusa beogradskih klubova u javnosti postoji dosta zabune. Neki izvori navode da oba kluba već imaju A licencu, ali je stvarna slika slojevitija. Zvezda i Partizan ovu sezonu igraju kao drugu u okviru trogodišnje licence. Mesto u ligi im je obezbeđeno, ali još nemaju status stalnih akcionara. Prelazak na trajnu licencu košta po 50 miliona evra, a prema pisanju srpskih medija iz septembra 2026, rok za uplatu najmanje 25 odsto tog iznosa pomeren je na 26. oktobar. Taj proces se odvija u trenutku kada se u pozadini zaoštrava rivalstvo između Evrolige i najavljenog projekta NBA Evropa. Svaki potpis zato ima i strateško, a ne samo finansijsko značenje.

Za čitaoca koji prati klađenje to je koristan kontekst. Klub koji zna da će sledeće sezone sigurno biti u ligi može drugačije da rasporedi snagu tokom godine od tima kome je svaki evropski rezultat deo šireg pregovaračkog paketa.

Dvostruka kola: nedelje u kojima se lomi forma

Sa 38 utakmica u nešto više od šest i po meseci kalendar ne može da prati ritam jedne utakmice nedeljno. Zato Evroliga ubacuje dvostruka kola, odnosno nedelje u kojima svaki tim igra dva puta, najčešće u razmaku od dan ili dva. Upravo tada najviše dolaze do izražaja dubina rotacije, logistika putovanja i raspored domaćinstava.

Na papiru su dve utakmice u istoj nedelji ravnopravne. U praksi nije svejedno da li tim igra dva puta u svojoj dvorani ili spaja gostovanja u Istanbulu i Madridu. Beogradski klubovi imaju prednost punih hala, ali i nepovoljniju geografiju kada putuju na zapad Evrope. Ti detalji retko ulaze u zvanične tabele, a često odlučuju tesne utakmice i pomeraju granicu između 6. i 7. mesta.

A ta granica je presudna, jer iza nje počinje potpuno drugačija priča: plej-in, format u kome jedna utakmica može da poništi mesece rada.

Plej-in: druga šansa za timove od 7. do 10. mesta

Prvih šest ekipa posle regularnog dela ide direktno u plej-of. Timovi od sedmog do desetog mesta dobijaju mini-turnir koji je Evroliga preuzela iz NBA lige, sa nekoliko važnih nijansi. Sistem izgleda ovako:

• sedmi i osmi igraju jednu utakmicu, a pobednik ulazi u plej-of kao sedmi nosilac;
• deveti i deseti takođe igraju jednu utakmicu, a poraženi završava sezonu;
• poraženi iz duela 7–8 dočekuje pobednika duela 9–10, a pobednik te utakmice postaje osmi nosilac.

Asimetrija je očigledna. Sedmi i osmi imaju dve prilike, deveti i deseti moraju da dobiju obe utakmice, i to na gostovanju. Zato razlika između osmog i devetog mesta u poslednjim kolima vredi mnogo više nego što pokazuje jedna pobeda na tabeli. Za klađenje je ovo posebno zanimljivo, jer utakmice plej-ina spajaju pritisak nokaut faze sa prednošću domaćeg terena. Srpski klubovi su u prethodnim sezonama pokazali koliko puna dvorana može da preokrene takav meč.

Plej-of na tri pobede i put do Fajnal fora

Parovi četvrtfinala formiraju se po ukrštenom principu: prvi protiv osmog, drugi protiv sedmog, treći protiv šestog i četvrti protiv petog. Serije se igraju na tri pobede, a bolje plasirani tim ima prednost domaćeg terena u prve dve utakmice i u eventualnoj petoj. Upravo zbog te pete utakmice borba za četvrto mesto u završnici regularnog dela ima težinu gotovo kao borba za prvo.

Format na tri pobede je kompromis. Dovoljno je dug da slučajnost retko odluči seriju, a dovoljno kratak da jedan gostujući trijumf potpuno promeni odnos snaga. Kvote se zato posle prve utakmice pomeraju mnogo oštrije nego u NBA seriji na četiri pobede.

Četiri pobednika odlaze na Fajnal for, završni turnir na unapred određenom neutralnom terenu. Za dva dana igraju se polufinala, a zatim utakmica za treće mesto i finale. Nema revanša ni prednosti domaćeg terena. Presudno je ko bolje podnese jedan vikend pritiska, što je stari evropski recept koji Evroliga ne napušta uprkos svim sličnostima sa američkim modelom.

Kako se računa tabela kada više timova ima isti broj pobeda

Tabela se ne vodi po bodovima, već isključivo po broju pobeda. Sa 20 klubova i gustom sredinom tabele česte su situacije u kojima tri ili četiri ekipe završe sa istim učinkom. Tada se primenjuje ovaj redosled kriterijuma:

• međusobni skor, odnosno broj pobeda u utakmicama između izjednačenih timova;
• razlika u koševima iz tih međusobnih utakmica;
• ukupna koš-razlika u celom regularnom delu;
• dodatni kriterijumi predviđeni pravilnikom, ako izjednačenje i dalje postoji.

Kada su izjednačena samo dva tima, odlučuje zbir obe međusobne utakmice. Zato poraz od pet razlike na gostovanju ne mora da bude konačan ako u revanšu tim pobedi sa šest. Iskusni treneri to znaju i u završnicama utakmica protiv direktnih rivala ponekad igraju za razliku, a ne samo za pobedu. Za pažljivog posmatrača to je signal koji može da objasni neočekivano agresivnu odbranu u poslednjem minutu već rešenog meča i kretanje hendikep kvota koje na prvi pogled nema logiku.

Evroliga kao sistem: zašto se vredi pratiti od prvog kola

Kada se svi delovi slože, postaje jasno da evroligaški format nije skup nepovezanih pravila, već sistem u kome svaka faza utiče na sledeću. Licenca određuje koliko klub sme da rizikuje. Kalendar sa dvostrukim kolima proverava dubinu rotacije. Tabela, sa međusobnim skorom kao prvim kriterijumom, pretvara pojedinačne utakmice u duele koji se računaju dvostruko. Na kraju plej-in, serije na tri pobede i Fajnal for postepeno smanjuju prostor za grešku, sve dok sezona ne stane u jedan vikend.

Za Partizan i Crvenu zvezdu ta priča ima dodatni sloj. Njihovo mesto u ligi je obezbeđeno, ali se o dugoročnom statusu odlučuje paralelno sa rezultatima na terenu. Zato svaka evropska sezona beogradskih klubova ima dve tabele: onu koju svi vide posle svakog kola i onu nevidljivu, u kojoj se meri koliko su vredni ligi kao partneri.

Ko želi da prati sezonu preciznije od prosečnog gledaoca, najviše će dobiti ako tabelu posmatra kroz raspored, a ne samo kroz broj pobeda. Važno je ko ima teža dvostruka kola, protiv koga je međusobni skor već rešen i ko u završnici igra više utakmica kod kuće. Tačan redosled dodatnih kriterijuma, aktuelni plasman i kalendar uvek je najbolje proveriti na izvoru, na zvaničnom sajtu Evrolige.

Od 24. septembra do Fajnal fora pred nama je 38 kola i nekoliko nedelja nokaut faze. Za one koji razumeju pravila to nije samo niz utakmica, već priča koja se odvija nedelju za nedeljom i u kojoj se ishod često nazire mnogo pre poslednje sirene. Upravo tu počinje prava čar Evrolige.